кипарис

кипари́с, русск.-цслав. кѷпарисъ (мин. 1095 г.). Из греч. κυπάρισσος; см. Фасмер, Гр.-сл. эт. 88. Средиземноморское слово; см. Мейе, МSL 15, 162; Буазак 535.