практор
«судебный исполнитель», только русск.-цслав. практоръ πράκτωρ (Срезн. II, 1370). Из греч. πράκτωρ «исполнитель» (уже у Эсхила); см. Мi. LР 658.
«судебный исполнитель», только русск.-цслав. практоръ πράκτωρ (Срезн. II, 1370). Из греч. πράκτωρ «исполнитель» (уже у Эсхила); см. Мi. LР 658.