скучнёхонько скучнёхонько1 нареч. нар.-поэт. 1. Уменьш. к нареч.: скучно (1*). 2. Усилит. к нареч.: скучно (1*). скучнёхонько2 предикатив нар.-поэт. 1. Уменьш. к предикативу: скучно (2*). 2. Усилит. к предикативу: скучно (2*).