инжир

инжи́р, инджи́р «фиги, винные ягоды», южн. (Даль). Из тур., крым.-тат., тат., кыпч. anǯir, inǯir — то же (Радлов 1, 748; 1454), карач. inǯir (KSz 10, 107); см. Мi. ТЕl. 1, 312; Корш, AfslPh 9, 504.