лача
ла́ча «способ», перм., сиб., «ловля, место ловли», камч. (Даль). Из коми latš́a «наудачу, наугад»; см. Калима, FUF 18, 30.
ла́ча «способ», перм., сиб., «ловля, место ловли», камч. (Даль). Из коми latš́a «наудачу, наугад»; см. Калима, FUF 18, 30.