ранг
род. п. -а, впервые ранг, ранк, 1705 г., у Петра I (Христиани 22; Смирнов 251). Из голл., нем. rang «чин» (Преобр. II, 182; Клюге-Гётце 467).
род. п. -а, впервые ранг, ранк, 1705 г., у Петра I (Христиани 22; Смирнов 251). Из голл., нем. rang «чин» (Преобр. II, 182; Клюге-Гётце 467).