стакет
стаке́т род. п. -а. Через нем. Stakett из ит. stacchetta «ограда», stасса «кол», герм. происхождения (М.-Любке 678; Клюге-Гётце 585); см. Маценауэр 335.
стаке́т род. п. -а. Через нем. Stakett из ит. stacchetta «ограда», stасса «кол», герм. происхождения (М.-Любке 678; Клюге-Гётце 585); см. Маценауэр 335.